Naša Ideja

Potraga za parčetom Raja    

   Došli smo iz grada u potrazi za snovima. Prvobitna ideja je bila da se preselimo negde u netaknutu divljinu planine gde bi se bavili organskim stočarstvom. Recimo Bosna, Hajderi gde je prvi komšija na 15 km. Za mene idealna situacija, za moju ženu malo manje 🙂 Slučajno smo, u procesu traženja savršene planinske lokacije, saznali za naš salaš. Kada smo došli da ga vidimo, očarao nas je ulaz sa puta. Dva visoka jablana, najviše drveće u okolini. Izgledali su kao dimenzioni prolaz ka snovima.

jablanovi dimenzioni portal
   Odmah smo znali da smo na pravom mestu iako je kuća bila ruina, sa krovom koji se urušio. Vodio sam rat sa Tanjom, mojom ženom, koja je, kao arhitekta i jedina sa zdravim razumom, rekla da se to mora srušiti. Bio sam uporan da sačuvamo kuću i da je restauriramo znajući da više nikada nećemo napraviti zidove od zemlje debele 90 cm koji su istovremeno i toplotno inertni i dobra izolacija (klima uređaj nam ne treba). I to zidove koji su izdržali sve nepogode i zemljotrese preko 100 godina koliko naš salaš ima. Ljudi su tada bili vešti u gradnji zemljom. Zidovi su bili tvrdi kao beton, bez vlage pošto je kuća podignuta malo iznad nivoa tla. Na salašu nije niko živeo sedam godina pa je i polje bilo neupotrebljavano, zakorovljeno i čisto. 

Zaokružen Život   

   Na našem Bio Salašu Idei živimo sa našom decom i sami uzgajamo organsku hranu, na otvorenom polju, u zaštitnoj zoni Parka prirode Jegrička, 4 km od Temerina. Sva zemlja nam je sertifikovana za organsku zemljoradnju.

branje ljutih paprika

     Imamo potpuno zaokruženu proizvodnju sa kozama, svinjama, guskama, patkama i kokama koje pasu i daju nam mleko, meso, jaja i đubrivo za povrće i voće.

koke pasu

     Trudimo se da izbacimo plastiku (pa i „biorazgradivu“), da nam ekologija bude primarna smernica. Po nama bi ekologija trebalo da bude glavna odredba organske poljoprivrede, što kod nas, a i u svetu često nije slučaj. Ogromne količine jednokratne ambalažecreva za navodnjavanje za jednu sezonutransport hrane sa drugog kraja sveta… sve bi to trebalo, ako ne zabraniti, onda barem zaobilaziti. Bilo bi dobro raslojiti organsku poljoprivredu makar na industrijsku i onu, koja je mnogo kvalitetnija, na neku vrstu tradicionalne, lokalne, oplemenjene novim saznanjima.

Tradicija i Nauka     

   Mislimo da je komplementarnost tradicije i nauke dobitna kombinacija u organskoj poljoprivredi. Tradicija u smislu da se poštuje priroda, da se uči na greškama i uspesima, u našem slučaju, starih salašara. Jer ljudi su tada živeli u prirodi, sa prirodom. Sve što su uzimali od nje su iskorištavali ali su joj i vraćali. Smeće nije postojalo. A to znanje je danas neprocenjivo. Prost primer, konoplja koja je hrana, odeća, građevinski materijal, gorivo… Sve je to štedelo prirodu, vreme…. A nauka je tu da nam olakša tu tranziciju od starog ka novom.

Od Disbalansa ka Ravnoteži     

  Teško je baviti se takvom vrstom organske zemljoradnje pošto to više nije priroda od pre 100 godina. Tada je još uvek postojala ravnoteža u njoj. Retko se dešavalo da se ona naruši npr. invazija skakavacaAko se neka vrsta razmnoži, veoma brzo je sledila druga, koja se hrani njome. Ravnoteža je postojala i između bakterija, gljivica, virusa, parazita… Danas je disbalans maltene svakodnevica. Invazije buba, miševa, mrava, bolesti… Nema ptica, predatora… Uništili smo prirodne neprijatelje štetočina, jer oni (predatori) su najosetljiviji pošto su visoko u lancu ishrane. Nove, invazivne, vrste biljaka i životinja nam redovno stižu… Klima se menja, postaje ekstremnija, mnogo pogodnija za nove bolesti i štetočine.

rizik od klimatskih promena srbija

     Trudimo se da taj balans povratimo. Hranimo vrapce zimi, čuvamo laste, u bagrenju imamo par sova, jastrebova, detlića… Mace nam pomažu protiv glodara u polju. Stremimo ka permakulturi, ka raznolikosti… Na polju gajimo artičokevlašackiseljakrabarbara, paradajz (50-ak sorti), ljute paprike (23 sorte), bosiljak… i još 100-tinak raznog povrća, lekovitog i začinskog bilja, voća, žitarica… Što znači da pokušavamo da napravimo zatvoreni ekosistem gde će sve biti od nas i naše. Gde će nam priroda biti pomoćnik, a ne neprijatelj. Našu hranu gajimo napolju, na otvorenom polju. Imamo samo jedan plastenik, koji nam služi za uzgajanje našeg rasada. Hranu gajimo sezonski, kad joj je vreme. To znači da nećete naći naš paradajz, tikvice, papriku… u januaru. Zemlji treba vremena da se oporavi. Intenzivna poljoprivreda nije dobra ni u organskoj.

laste na salasu

Biodiverzitet i Autohtone sorte  

  Ostavljamo naše seme za sledeću godinu, što znači da se trudimo da imamo, gde god može, što više starih, autohtonih vrsta i sorti. Ukusnije su, otpornije, kvalitetnije. Nedostatak je što je prinos manji od hibrida.

  Biodiverzitet je veoma bitan deo organske priče. Raznolikost je obeležje prirode. Kod nas je jako teško baviti se organskom zemljoradnjom na taj način. Ova država je koncipirana na protežiranju industrije, konglomerata, uvoza tako da mala gazdinstva sa drugačijom idejom imaju poprilično poteškoća u prodaji svoje visoko kvalitetne hrane. U Austriji, su recimo mala organska gazdinstva koja se bave zemljoradnjom na ovaj, tradicionalni način prave turističke atrakcije. Ili Francuska, sa proizvodnjom sireva u pećinama (Roquefort).

Više od Organskog   

   Posvećeni smo uzgajanju hrane u malim količinama, ekstremnog kvaliteta, neindustrijski. Više od Organskog! je naša ideja. Ko je probao našu hranu zna o čemu je reč. 
   Neponovljivi ukus i kvalitet naše hrane potiče od toga što mi koristimo sopstveni stajnjak, kompostni čaj sa našeg kompostišta, radimo sve na otvorenom polju (sa zaštitnom zonom),  ne malčiramo plastikom već našom slamom, koristimo maksimalno prirodne materijale, okopavamo ručno, beremo ručno, sadimo ručno, sva zemlja nam je organski sertifikovana, stremimo ka permakulturi kao najvišem vidu organske poljoprivrede, zaoravamo setvene ostatke, odmaramo zemljište, koristimo plodored i združene useve, radimo redukovanu obradu zemljišta, sve gajimo i radimo u malim količinama – neindustrijski, ekologija nam je najbitnija… Sve to daje kvalitet hrani koja je iznad organskog kvaliteta.

  U dućanu Bio Salaš Idei i na Ribljoj pijaci – organska ulica u Novom Sadu kao i preko kućne dostave prodajemo naše povrće, voće… i proizvode od ostalih, probranih organskih poljoprivrednika. Volimo da radimo sa dobrim ljudima.

ducan bio salas idei

     Nudimo vam hranu od lokalnih organskih zemljoradnika. Time pomažemo njihova vredna porodična gazdinstva, lokalnu zajednicu, smanjujemo zagađenje

Tatjana & Zoltan

Share on facebook
Facebook
Share on pinterest
Pinterest
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on reddit
Reddit
Share on email
Email
Share on print
Print