Šta i Kako Radimo
Povratak Prirodi
Kako ukratko napisati i opisati život i rad na Salašu? To je naš život, pa ga nije jednostavno sabiti u par reči. Živimo i radimo po ugledu na stare salaše, u skladu sa prirodom, što smo oplemenili novim saznanjima. To znači da sami gajimo sve što nam je potrebno za život, da sve koristimo iz prirode, ali joj i vraćamo. Ništa ne bacamo. Sve se reciklira (kompostiramo) i u nekom obliku se vraća prirodi.
Ideja kojom se rukovodimo po pitanju flore i faune Salaša je da nismo zadovoljni odličnom organskom nego stremimo ka najzdravijoj, najukusnijoj i najboljoj mogućoj prirodnoj, organskoj hrani. Stremimo da hrana sa našeg Salaša bude iznad organskog kvaliteta.
Ako u zemlji nema npr. selena neće ga biti ni u belom luku koji se tu gajio. Kvalitet zemljišta je ekstremno bitan za gajenje zdrave, organske hrane. Biljke još uvek nisu naučile da sintetišu osnovne hemijske elemente. Oni treba da se nalaze u zemljištu.
Isto važi i za životinje. Ako npr. hrana koju koka pojede ne sadrži gvožđe, njega neće biti ni u jajetu. Životinje treba da jedu raznovrsnu, prirodnu hranu. Naše koke, guske, patke su puštene na slobodnu ispašu. Pasu Organsku Hajdučku travu, Maslačak, Koprivu, Neven, Zovu, Bagrenje, Sirak, Štir… i još mnogo raznovrsnog organskog bilja. Ovo su sve izuzetno lekovite i zdrave biljke. Pored svega toga na ispaši, dajemo im i Organsko povrće, začinsko i lekovito bilje, voće, žitarice… Dok trče okolo, jedu i razne insekte koji su sjajan izvor proteina. Taj deo sa insektima su najbolje radile Morke ali su preletale ogradu i bukvalno su satirale paradajz, tikvice, bundeve, mladi crni luk… pa smo morali da ih otpustimo.
Koze, ovce i svinje hranimo otkosom gore svega navedenog. Obožavaju Organski Crni i Beli Luk, Batat… Dešavalo se da koze provale u voćnjak, a rezultat je da imamo puno novih stabala umesto starijih, uništenih.
Permakulturni Raj
Milioni godina evolucije su napravili da je zemlja đubrena „stajnjakom“, na otvorenom najbolja za biljke. Humus koji se stvara pri tome ljudi nisu uspeli da veštački proizvedu i pored svog znanja koje su stekli. A mi humus u našoj zemlji čuvamo i stvaramo redukovanom obradom zemljišta, đubrenjem stajnjakom, ekstenzivnom zemljoradnjom, odmaranjem zemljišta, zaoravanjem biljnih ostataka, malčiranjem, plodoredom, združenim usevima (tri sestre)… Svu hranu gajimo na otvorenom, jer time dobijamo biljke koje su zdravije i ukusnije. Ukus i dodatni kvalitet povrću daju mikroelementi koji se prenose vetrom i mikrometeoritima.
Mnogo je teže raditi na taj način. Trudimo se da zatvorimo ekosistem oko našeg Salaša da što manje zavisimo od spoljnog sveta. Hoćemo da napravimo pravi Samoodrživi Permakulturni raj. To je dugotrajan, težak i zahtevan proces. Treba ogromno znanje, upornost i ljubav.
Preventiva i Molitve
U organskoj zemljoradnji preventiva je najbitnija. Zajedno sa molitvama 🙂 Zaštitu povrća i voća vršimo sadnjom biljaka prijatelja (neven, dragoljub, kamilica, kadifica, ren…), preventivnim prskanjem maceratima, uvarcima, rastvorima… od koprive, rastavića, kamilice, belog i crnog luka, ljute paprike, mleka… Borbu protiv korova vodimo isključivo mehaničkim sredtvima: motika, plevljenje rukama, špartač… Sami pravimo svoje đubrivo – kompostni čaj, fermentisani rastvor od koprive…
Međutim, često se dešava da se korov, bolesti, insekti, posle dugih kiša, otmu kontroli. Tada malo toga možemo da uradimo. Zato je organska zemljoradnja na otvorenom ekstremno teška. Kada smo ulazili u organsku, starije kolege su nam rekle da će jednog trenutka sve životinje iz okoline preći kod nas, uključujući i insekte. Zajedno sa srnama koje nam redovno pojedu grašak. Bili su u pravu. Zato se ljudi, u organskoj zemljoradnji, okreću plastenicima jer u njima nema kiše, insekata, bolesti, životinja.
U Društvu Najboljih
Tokom ovih godina rada napravili smo puno grešaka ali i poneku sjajnu stvar na koju smo ponosni. Ponosni smo i na svoje greške i promašaje jer nas i one čine ovakvim kakvi smo danas. A sve to smo radili iz ljubavi prema prirodi i opčinjenosti njome.
U Srbiji postoji mnogo sertifikovanih organskih poljoprivrednika koji su sjajni, a možda i najbolji u tome što rade. Oni imaju ogromno znanje, iskustvo i istrajnost da urade što je više moguće za dobrobit drugih. Mnogi od njih su nam nesebično pomogli i zahvalni smo ima na tome. Organska poljoprivreda samo izgleda kao predivna livada prepuna cveća i lekovitog bilja, ali krije minsko polje gde se svaki pogrešan korak žestoko naplaćuje. Zato i treba da se međusobno pomažemo jer je ona, još uvek, nemapirani novi kontinent pun opasnosti ali i neviđene lepote i radosti.
Cena Napretka
Neverovatno je da su ljudi pored tolikog napretka nauke, u poljoprivredi i dalje u kamenom dobu tj. sve što su uradili do sada je upropastilo zemljište, prirodu i naše zdravlje. Ako ništa drugo, ljudi su naučili kako ne treba raditi.
Sada je krajnje vreme da počnemo da učimo kako treba!